Pratimo
Studentski Štafetni
Ultramaraton

Naš protest je počeo tišinom. 

Petnaest minuta svakog petka, tačno u 11:52, stajali smo nepomično — u znak sećanja na 15 izgubljenih života u tragediji na železničkoj stanici u Novom Sadu.
Sada, nažalost, stojimo za 16.

Iz te tišine rodio se pokret.

Prvo su studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu blokirali svoj fakultet. Zatim su se blokade proširile na sve Univerzitete širom Srbije.

Naši zahtevi su jasni: 
•⁠ ⁠odgovornost za tragediju
•⁠ ⁠transparentnost u radu institucija
•⁠ ⁠kraj sistemske korupcije.

Uprkos pokušajima diskreditacije i represije, naš pokret je rastao i okupio ljude koji veruju u pravdu i istinu. Pridružili su nam se i srednjoškolci, prosvetni radnici, poljoprivrednici, advokati, lekari, inženjeri i ostali sektori.
Građani iz cele Srbije. 

U poslednjih pet meseci, studenti su organizovali najveće proteste u istoriji naše zemlje. Uz sve najveće gradove ustala su i manja mesta u Srbiji.

Trčali smo do mnogih od njih. Naše trčanje budilo je nadu u mestima kroz koja smo prolazili, a svaki susret sa ljudima koji veruju u slobodu nam je davao snagu.

Sada trčimo do Brisela. 

Evropski parlament će u maju razmatrati situaciju u Srbiji.
Mi trčimo tamo. Nosimo pisma evropskim institucijama.

Naša namera je čista.
Ne tražimo milost – zahtevamo odgovornost.
Ne molimo za pažnju – donosimo istinu.

Trčimo hiljade kilometara da ispričamo svoju priču.
Trčimo da pokažemo snagu borbe za pravdu.
Trčimo jer verujemo u zajedništvo.
Trčimo da Evropa čuje ono što mnogi mediji prećutkuju.
Da prenesemo glas miliona građana.

Trčimo za 16 ljudi koji su izgubili živote pod nadstrešnicom.

I nećemo stati dok se istina ne bude čula.

Trčimo jer znamo da je budućnost u našim rukama.

Trkači u Blokadi